„Milosrdni anđeo“ i dalje ubija bez milosti

NATO je tek nedavno priznao da je tokom napada na SR Jugoslaviju upotrebljavao nedozvoljeno oružje - municiju sa radioaktivnim sadržajem, otkrivajući 112 lokacija! Podaci pokazuju da je bačeno najmanje deset tona obogaćenog uranijuma, koji daje radijaciju kao 437 atomskih bombi bačenih na Hirošimu, zbog čega je u Srbiji 2004. godine zabeleženo 40 odsto više novih slučajeva raka nego 1999.

Danas se navršava tačno devet godina od kada je tadašnji generalni sekretar NATO Havijer Solana, mimo Saveta bezbednosti UN, doneo odluku o napadu na SR Jugoslaviju. Već sutradan je NATO alijansa, sa 19 članica, u kojima živi preko 700 miliona ljudi, napala malu Srbiju sa svega 10 miliona stanovnika. Alijansa je od 24. marta do 10. juna 1999. godine - primenjujući sve postojeće tipove oružja i, što je najgore, municiju sa radioaktivnim primesama - ubila oko 2.500 civila, među kojima 89 dece, rušeći i paleći njihove kuće, crkve i kulturne spomenike, bolnice i škole, fabrike i mostove. Na kraju je i 250.000 Srba bilo proterano sa Kosova i Metohije, nakon čega je stvoren prostor da se u srpskoj istorijskoj kolevci albanskoj manjini omogući stvaranje kvazidržavne tvorevine koja je, danas je to svima jasno, i bila krajnji cilj bombaškog pogroma pod ciničnim nazivom „Milosrdni anđeo“!

Braneći otadžbinu, život su izgubila 1.002 pripadnika Vojske i policije Srbije, a oko deset hiljada ljudi je ranjeno i povređeno. Materijalna šteta naneta maloj Srbiji procenjena je na stotinu milijardi dolara.

Kao posledica upotrebe raketa sa osiromašenim uranijumom - koji je, inače, najstrože zabranjen u ratnim dejstvima - umrlo je tokom proteklih devet godina, koliko se zna, mnogo ljudi, i Srba i Albanaca, ali i vojnika NATO, pre svega Italijana i Nemaca, koji su bili u zoni gde je pao najveći broj bombi sa radioaktivnim primesama. Pod pritiskom, NATO je tek nedavno priznao da je upotrebljavao nedozvoljeno oružje, otkrivajući 112 lokacija! Ali, ovo je tek vrh „ledenog brega“. Postoji opravdana sumnja da je južno od 44. paralele posejano još raketa od kojih će generacije i generacije u budućnosti umirati.

Međunarodna javnost gluva
Imajući u vidu činjenicu da je NATO koristio municiju sa osiromašenim uranijumom pri ranijim dejstvima u Zalivskom ratu tokom 1991. godine i Bosni i Hercegovini tokom 1995. godine, nadležni organi Savezne Republike Jugoslavije su, još pre bombardovanja, upozoravali međunarodnu javnost da postoji opasnost da tako bude i na prostoru SRJ. Samo sedam dana posle početka agresije, 30. marta, srpska vojska je dokazala da je NATO upotrebio municiju sa radioaktivnim primesama. Posle 10. juna, kada je urađen redovni ekološki monitoring, to je nepobitno ustanovljeno.

Nalaze jugoslovenskih stručnjaka da je na Pljačkovici iznad Vranja i kod Preševa korišćena municija sa osiromašenim uranijumom potvrdili su najpre ruski stručnjaci koji su boravili u okviru međunarodne misije FOKUS - organizacije koju su osnovali Švajcarska, Rusija i Grčka, kojima se kasnije pridružila i Austrija. Eksperti Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu - UNEP (United Nations Environment Programme), odmah nakon NATO bombardovanja SR Jugoslavije, u avgustu 1999. godine, obavili su misiju za procenu ugroženosti životne sredine usled agresije, ali se njihov izveštaj objavljen u novembru iste godine - kako se i moglo očekivati - više odnosio na hronologiju bombardovanja i političke ocene nego na stručnu ocenu stanja životne sredine.
- Problem korišćenja municije sa osiromašenim uranijumom sveo se uglavnom na preporuke pripadnicima međunarodnih snaga na Kosovu i Metohiji kako da se ponašaju ukoliko borave u potencijalno ugroženim područjima - kaže naš vrhunski toksikolog, primarijus Radomir Kovačević, načelnik Centra za radiološku zaštitu - Kliničkog centra Srbije. - Uznemirenost međunarodne javnosti zbog pojave takozvanog „balkanskog sindroma“ u leto 2000. godine primorala je predstavnike UNEP-a da se ponovo pozabave posledicama korišćenja municije sa osiromašenim uranijumom po životnu sredinu - dodao je Kovačević.

NEDOSTAJU SREDSTVA

Zabrinjava činjenica da nema potrebnih sredstava za stalni monitoring
ugroženosti zdravlja barem rizičnih grupa stanovništva, kao ni za
monitoring podzemnih voda i monitoring ugroženosti biljnog i
životinjskog sveta. Unošenje osiromašenog uranijuma u lanac ishrane je
realna opasnost. Takođe, nema sredstava ni za adekvatno skladištenje
kontaminiranog zemljišta i prikupljenu neeksplodiranu municiju.
Praćenje ugroženosti životne sredine (vazduh, vode, zemljište, biljni i
životinjski svet) hemijskim i radioaktivnim dejstvom osiromašenog
uranijuma do sada je obavljano nesistematski i od slučaja do slučaja.

Primarijus Kovačević ističe da je u svim izveštajima UNEP-a umanjivana ugroženost životne sredine, ali je, ipak, evidentirano korišćenje municije sa osiromašenim uranijumom, a u nekim uzorcima pronađen je čak i plutonijum! Stoga je i upozoreno da svetska javnost mora ozbiljno da se pozabavi stepenom ugroženosti životne sredine u lokalitetima u kojima je korišćena takva municija.

Ćutanje o humanitarnoj katastrofi
Međunarodna zajednica, ali i pojedini srpski političari, međutim, uporno ćute o nespornom ratnom zločinu koji je učinjen prilikom agresije na Jugoslaviju, iako je savršeno jasno da je NATO, koristeći municiju sa osiromašenim uranijumom i stavljajući nuklearni otpad u jeftinu bojevu municiju umesto u preskupe betonske sarkofage, napravio pravu humanitarnu katastrofu.
Da li je podatak da u Prizrenu i okolini ima mnogo sahrana Šiptara (a ponajviše njihove dece) koji su umrli od malignih bolesti kao posledica dejstva osiromašenog uranijuma zapravo potvrda one teze po kojoj cilj agresije na Jugoslaviju i nije bila navodna zaštita Šiptara i proterivanje Srba sa njihovog vekovnog ognjišta - već ispitivanje „in vivo“ najnovijih čuda savremene vojne tehnologije, kao i stvaranje najveće vojne baze u ovom delu sveta?

- Bombardovati municijom sa osiromašenim uranijumom, plutonijumom i mnogim drugim supstancama bio je besplatan način da se Amerika oslobodi radioaktivnog otpada koji niko neće da preuzme - kaže primarijus Radomir Kovačević.
- Političari zemalja koje su nas bombardovale i deo naših koji su očigledno protivnici srpskih interesa zataškavaju istinu. Bačeno je najmanje deset tona obogaćenog uranijuma, koji daje radijaciju kao 437 atomskih bombi bačenih na Hirošimu (zbog čega je u Srbiji 2004. godine zabeleženo 40 odsto više novih slučajeva raka nego 1999). Podaci se friziraju i sakrivaju. Na primer, Zavod za statistiku je do pre deset godina objavljivao podatke o zdravstvenom stanju građana na desetine stranica, a od 2002-2003. svega na dve cele stranice! Ministarstvo zdravlja je upoznato sa svim našim rezultatima i projektima i svesno je rizika, ali nam nikada nije dalo zeleno svetlo i sredstva da zaista praktično nešto i uradimo - kaže Kovačević.

- Za razliku od političara, mi, naučnici, širom sveta nemamo dilemu o katastrofalnim posledicama osiromašenog uranijuma. Čak lepo sarađujemo i sa američkim kolegama. U njihovim stručnim časopisima objavljuju se radovi našeg tima o posledicama NATO bombardovanja, a kod nas ne samo u političkom već i u stručnom delu kao da žele da umanje katastrofu s kojom se Srbija suočila kao jedina zemlja u Evropi. Posledice su nesagledive - istakao je primarijus.
- Otvoreno pitam vladu, Ministarstvo odbrane, Ministarstvo zdravlja i sve ostale relevantne institucije, zašto ne tuže NATO za ratni zločin i traže odštetu sa kojom bi se moglo sprečiti veće zlo, a mogu se sanirati ozračena područja i preventivno reagovati kako bi se sprečio dalji, upozoravam, pomor stanovništva usled posledica ozračenosti. Osim toga, potrebno je organizovati preventivne zdravstvene preglede svih pripadnika snaga bezbednosti koji su bili 1999. godine na Kosmetu, mada je, nažalost, veliki broj već umro i oboleo od malignih oboljenja - kaže dr Kovačević.

AMERIKANCI BACAJU SVOJE ĐUBRE

I američka naučnica dr Helen Kaldikot opisala je medicinske posledice osiromašenog uranijuma još 2001. godine i ukazala na težinu problema. - OU je u stvari uranijum 238, ono što ostane pošto se fisioni element uranijum 235 izvuče iz rude i koristi kao gorivo za oružje i nuklearne reaktore. 700.000 tona ovog odbačenog radioaktivnog materijala je akumulirano za prošlih 60 godina širom Sjedinjenih Država dok američka vojska nije otkrila da je vredan. Gotovo dvaput veće gustine od olova, prolazi kroz oklop tenkova kao vruć nož kroz buter. Pošto je bio besplatan i u velikim količinama, meci i granate od osiromašenog uranijuma bili su jeftini za proizvodnju i dobar način da se Amerika oslobodi balasta radioaktivnog otpada koji niko neće da primi - rekla je Kaldikotova.

ZATROVANE TERITORIJE I - BUDUĆNOST

Uranijum 238 ima poluživot od 4,5 milijardi godina, dok neptunijum 237 i plutonijum 239, koji su mnogostruko karcinogeniji od uranijuma, imaju poluživote od nekoliko stotina do nekoliko hiljada godina. Znači, Irak, Kuvajt, Bosna i Kosovo su kontaminirani karcinogenim radioaktivnim elementima zauvek. I zato što je latentni period karcinogeneze - vreme inkubacije malignosti - od pet do 50 godina, skoro je sigurno da su malignosti koje su prijavljene u NATO trupama i mirotvorcima koji su služili na Balkanu i kod američkih vojnika i njihovih saveznika koji su služili u Zalivu, kao i civila koji žive u tim zemljama, tek uvod u katastrofu koja sledi - rekao je Kovačević.
Proučavanjem veterana iz Zalivskog rata pronađeno je da izlučuju uranijum 238 u svom urinu i semenoj tečnosti. Procenjeno je da je oko 300.000 američkih veterana bilo izloženo inhaliranom osiromašenom uranijumu.
Kovačević kaže da je Berluskonijeva vlada pala upravo zbog afere koja je nastala kada se doznalo da je pedesetak italijanskih vojnika koji su bili u Bosni i na Kosovu umrlo i da ih je još oko dve stotine teško bolesno, uglavnom od raka.
Izveštaji kažu da je jedan broj dece vojnika koji su duži period proveli na Balkanu rođen sa telesnim nedostacima. Slične izveštaje podnela su udruženja vojnika u Belgiji, Španiji, Portugaliji i Holandiji. I Sjedinjene Države i Velika Britanija potvrdile su da prah osiromašenog uranijuma može da bude opasan ukoliko se udiše, ali insistiraju na tome da je takva opasnost kratkotrajna i ograničenog dejstva.
Za decu u Iraku - gde je preko 300 tona OU u upotrebljenim granatama i aerosolizovanom prahu ostalo iza saveznika - javljeno je da imaju veći procenat malignosti i urođene nakaznosti nego što je normalno. Slični izveštaji dolaze i iz bolnica iz Bosne i sa Kosmeta, dok neka proučavanja dece američkih veterana izgleda pokazuju veći nego normalan procenat urođenih mana. Fotografije te dece sve govore.

PLJAČKOVICA - 113. LOKACIJA

Iako je NATO potvrdio korišćenje municije sa osiromašenim uranijumom na 112 lokaliteta, tačan broj i precizne mikrolokacije još nisu utvrđeni, posebno na Kosovu i Metohiji. Naši timovi koji su radili na proučavanju otkrili su, međutim, i 113. lokaciju, koju NATO nije potvrdio, a to je bombardovani repetitor na Pljačkovici. Otkrili smo ga tako što su neki radnici RTS-a, koji su radili na saniranju repetitora, osetili izvesne zdravstvene probleme, kaže za naš list primarijus Kovačević.
Prema podacima NATO, na području južno od 44. paralele ispaljeno je oko 31.000 projektila. Prema procenama Vojske Jugoslavije bilo ih je oko 50.000, dok ruski stručnjaci smatraju da ih je bilo i preko 90.000.
Autor:
Branka Lazić